Plodored za zdrav povrtnjak
Više godina na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir ili duvan. Isto tako, navedeno povrće nije dobro kombinovati u plodoredu ukoliko želite zdrav i bogat povtnjak.
Najvažniji princip
Jednu za drugom ne treba gajiti vrste iz iste botaničke familije jer su one po pravilu osetljive na iste patogene (prouzrokovače bolesti). To u praksi znači da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir
ili duvan više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene useve dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, korenasto-krtolaste vrste, luk.
Gajenje različitih biljaka na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši.
Nastavak teksta »
admin - март 13th, 2010 | Kategorije flora 4, proleće 2010 | Nema komentara -
Sjajnih, kožastih listova i raskošnih cvetova kamelija je verovatno najpopularnija cvetnica. Bez obzira na poteškoće u gajenju redovan je stanovnik svake bašte. Nije jednostavna za gajenje, ali uz malo truda uživaćete u pravoj lepotici. Zemljište mora da bude kiselo i bez dodatka gline. Ovo je jedan od najvećih problema u gajenju kamelija. Čak i da prezimi našu kontinentalnu zimu, neodgovarajuće zemljište je ubija. Sadite je u supstratima za rododendrone.
Kompost popravlja strukturu zemljišta i obogaćuje zemljište hranljivim materijama. Za razliku od stajnjaka kompost je jedno od organskih đubriva sa najvećin sadržajem najrazličitijih mikroelemenata. Preporučuje se uvek u nezi i gajenju četinara koji imaju specifične zahteve za mikroelemntima, ali blagotvorno deluje i na voće, povrće i cveće. Ovo je zaista najprihvatljivije đubrivo jer se masa koja vam je potrebna za kompostiranje nalazi upravo oko vas, tu u vašoj bašti i kuhinji. Sav organski otpad kao što je opalo lišće, precvetale biljke, rasad koji ste izvadili na kraju jedne sezone, svi organski kuhinjski otpatci kao što su ljuske od jaja, otpatci od povrća, kore od limuna, pomorandže i drugog voća, ostaci od mesa… mogu da završe u kompostištu i donesu vašoj bašti iz godine u godinu sve lepši izgled. U veku angažovanja da se očuva priroda i u godinama ekonomske krize kompost se nameće kao idealno rešenje. Vaša bašta iz sezone u sezonu sama priprema đubriva ponašajući se kao pereptum mobile. 
Pravo je vreme za obnavljanje i orezivanje ukrasnog šiblja. Za ove baštenske radove iskoristite period pre pojave listova i novih izbojaka. Da bi ukrasno šiblje u sezoni izgledalo sveže i lepo odnegovano prvo ga treba okopati i dodati đubriva. Okopavanje se obavlja tako što se zemlja oko žbuna u prečniku od 1m prerilja i umeša pregoreli stajnjak ili neko od sporootpuštajućih đubriva. Trebalo bi riljati na dubini od oko 20cm, ali treba znati da mlado žbunje još uvek ima osetljiv korenov sistem pa se može riljati i pliće.
Kraj zime je period kada se seju letnje cvetnice kratkog perioda proizvodnje, ali i one koje za svoj rast traže duži svetlosni režim i više temperature. Kako ih uspešno posejati?