Zašto se klematis ne penje uz stub? Zašto se mirisni grašak i paradajz ne penju uz lestvičaste potpore? Neke puzavice rastu pokrivajući površinu, neke se lepe za podlogu dok se neke uvijaju oko oslonca. Prepoznajte kako se koja penje

Gajenje puzavica jedan je načina da se sačuva prostor u bašti. Veliki izbor biljaka ovog tipa omogućuje nesvakidašnje uživanje u mirisnom grašku, pasiflori, klematisu ili raskošnoj bugenviliji. Čitav vizuelni doživljaj bašte posebno se menja postavljanjem drvenih ili metalnih mreža po kojima se ove puzavice penju. Treba voditi računa pri izboru mreža koje služe kao oslonci za puzavice, jer se svaka ne penje na isti način.

Vitice

Ukrasni grašak je dobar primer ovakvog tipa penjanja. Vitice su kožaste, žičaste strukture, raspoređene dužinom stabla i slobodno se pružaju u vazduh dok ne dođu u kontakt sa osloncem koji zatim obuhvataju obavijajući se oko njega. Kada se jednom uspostavi kontakt, vitice se uvijaju praveći kovrdže i privlačeći biljku osloncu. Postoje dve vrste vitica. Vitice na stablu (pasiflora i vinova loza) koje izbijaju iz samog stabla i vitice na listovima (ukrasni pasulj i grašak) koje izgledaju slično prethodnim, ali zapravo predstavljaju modifikovane listove koji izbijaju iz lisnog pazuha ili na račvanjima liski.
Puzavicama sa viticama potrebni su horizontalni oslonci (poput merdevina). Razne vrste mreža biće sasvim dobre ukoliko su okca mreže veličine oko 5×5cm. Razmak između žica ne bi trebalo da prelazi 10cm, jer se novorazvijene vitice neće moći prihvatiti za njih. I na kraju, pošto su mnoge vitice duge svega 2-3cm, neophodno im je obezbediti da se savijaju oko nečega tankog, kao što je to tanka žica koja će se pravilno uplesti oko osnova na ovim stubovima. Debljina ove žice ne sme biti veća od 0.5cm.

Preplitači

Lonicera, klematis, tekoma i još neke puzavice karakteristične su po tome što nemaju posebno adaptirane delove za prihvatanje stabla za oslonac, već se svojim celim stablom i listovima prepliću oko njega (kao da se upredaju). Dve su osnovne grupe ovih biljaka. Prva za svoje prihvatanje za oslonac koristi listove (klematis), a druga stablo (lonicera). Mladi listovi ovih biljaka imaju sposobnost da se uvijaju oko postavljene žice ili sličnog tankog oslonca, pa i samih grančica biljke. Oslonac od letvica promera 2.5cm svakako za ove biljke neće biti dobar. U drugom slučaju, kada je reč o stablima koja se prepliću (tekoma), biljke će se prosto uvijati oko svega što im se nađe na putu. U zavisnosti od vrste, uplitanje se vrši u smeru kazaljki na satu ili obrnuto od ovoga smera. Biljke sa tankim grančicama slabog intenziteta uvijanja su neke vrste tikvica, dok izuzetno snažan intenzitet uvijanja imaju tunbergija, visterija, tekoma, jasmin. Neke od ovih puzavica mogu porasti vrlo velike i postati veoma teške. Visterija svojom težinom može polomiti konstrukciju oslonca.

Pri izboru puzavice proverite o kakvoj je puzavici reč. Veličina, vreme cvetanja, način penjanja i brzina rasta podaci su koji će dati poslednju reč pri izboru.