Pravi kontejneri
Setvu semena možete započeti u svakom kontejneru koji je najmanje 5-8 cm dubok i ima izbušene rupe za drenažu. Na tržištu se može naći veliki izbor ovakvih kontejnera uključujući i tresetne sandučiće, ji fi palete i sandučiće sa individualnim ćelijama za gajenje. Seme cinije i kadifice, recimo, možete posejati u malim kontejnerima, a onda ih prepikirati u veće. Većina baštovana seme uvek seje u redove u sandučićima, a kada se biljčice pojave i razviju prva dva lista, prepikiraju ih u individualne kontejnere.
Vremensko podešavanje i plan setve
Seme neravnomerno klija zavisno od biljne vrste, ali i unutar iste vrste. Zato je neophodno 
pažljivo isplanirati vreme setve. Nekimbiljkama, kao što je to slučaj sa begonijama, potrebno je i do 12 nedelja od setve do presađivanja u baštu. Drugim je, opet, kao što su to suncokret ili kadi ce, do sadnje potrebno svega tri do četiri nedelje (i pate ukoliko se poseju prerano, pa stignu za sadnju pre nego što to vremenski uslovi dozvoljavaju).
Na pozadini svakog pakovanja semena možete naći preporuku o 
vremenu setve. Ako se odlučite da sejete više od jedne ili dve kesice semena, napravite plan setve. Pravi se tako što se od vremena koje se planira za sadnju oduzima vreme koje je potrebno da se biljka razvije od semenke do momenta presađivanja. Vodite računa da sejete onoliko koliko možete da posadite u okviru nedelju dana da biljke ne bi prerastale.
Ako biljke sejete u stakleniku ili toploj sobi, od preporučenog vremena setve morate oduzeti najmanje nedelju dana. Toplota ubrzava rast biljaka, pa postoji opasnost da proizvedete velike razrasle biljke pre nego vremenski uslovi dozvoljavaju sadnju na otvorenom. Biljke čija setva počinje vrlo rano moraju se presađivati u veće kontejnere nakon tri do četiri nedelje. Ovo je posebno potrebno ukoliko ste seme posejali u sandučiće, a ne u individualne ćelije. Što pre ih presadite u individualne ćelije, to će one bolje razviti korenov busen.
Klikni na sliku da bi je video u punoj veličini
децембар 19th, 2009 at 1:00 am
Vaši saveti, preporuke i objašnjenja su jasni, razumljivi i primenljivi, a ilustracije adekvatne i dobro vidljive. Bravo.
Nadam se da na ovom mestu mogu postaviti i pitanje.
Imam malo dvorište koje sa južne strane zaklanja velika komšijska kuća. Ipak i u takvom prostoru želim da imam (i imam) i povrća, i poneku voćku, i malo travnjaka i koliko je moguće više cveća. Naravno, najbolji – najosunčaniji deo je namenjen povrću, a za cveće je ostalo ono što je uglavnom u hladovini i ispod drveća. U jednom takvom delu sve više se razmnožavaju loptaste bele pečurke (nemaju „nožicu“, niti one „listiće“ koje sa donje strane „kape“ imaju „obične“ gljive). Rastu i na površini zemlje, ali i u zemlji. Na istom tom prostoru u samoj zemlji / na površini onih delova biljaka koji su u zemlji, ima mnogo praškastih belih plesni koje su možda u nekoj vezi sa onim „stiroporskim“ pečurkama.
Trudim se da taj prostor redovno i što dublje prekopavam i okopavam, zalivam umereno, (pečurke prepoznam, izvadim i bacim u komunalni otpad još dok su sasvim male) ali što su leske koje tu rastu veće to je zemljište pod njima sve ubuđavljenije.
Ne bih olako da se predam i odustanem od gajenja lukovica (koje su ovim najviše ugrožene). Osim potapanja lukovica u fungicid pred sadnju, ima li načina da se čitavo zemljište nekim preparatom ili načinom obrade otrebi od ovih napasti?
Stazice i zidiće prekriva mahovina. Ja je skidam motikom i špahlom, ali začas, eto je opet. Kako ne mogu da promenim uslove, imali i za to hemikalijske pomoći koja ne bi ugrozila cveće, a naročito povrće?
децембар 20th, 2009 at 10:14 pm
Ljiljana Tabakov, 19.decembar 2009.
Draga Ljiljana
Probelm koji imate sa gljivama i mahovinom uglavnom dolazi od previsoke vlage i kiselih supstrata. Jedan od efikasnih nacina borbe protiv ovih dosadnih napasti nje prvenstveno drenaza terena. Ako ste u mogucnosti na dubinu od 60 cm iskopajte mrezu kanala koji ‘e poput riblje kosti biti povezani i usmereni prema padu terena. Na dno ovih kanala postavite agrotekstil i napunite ih 20cm sa sitnim i srednje krupnim sljunkom. Na kraju ove mreze kanala iskopajte rupu do jednog metra dubine i u nju napunite sljunak do iznad visine na kojoj se nalazi sljunak u kanalima. Ostatak dopunite sa zemljom. Suvisna vlaga sakupljace se u ovim kanalima i oticati u sabirac. Iznad sabiraca mozete posaditi neku ukrasnu travu ili hortenziju.Na ovaj nacin pravite uslove vrlo nepovoljne za razvoj gljiva i mahovina.
Ako vam je ipak jednostavnije da sve tretirate hemijskim preparatima dobro ce delovati Ridomil Gold i to 20g/10l vode. Samo da znate da ce vam trebati malo vece kolicine rastvora da bi zemljiste zalili po dubini. Sto se tice mahovina gotovo da je nemoguce da ih suzbijete a da ne ugrozite i ukrasne biljke.
Srdacan pozdrav
Aleksandar Ostir
децембар 25th, 2009 at 6:13 pm
Zahvaljujem za preporuke i imam potpitanje.
Kako mi se tretiranje hemikalijama čini jednostavnije zanima me još da li je bolje da to bude jednokratno velikom količinom rastvora (npr. 10l/m2 ili još više)ili je bolje periodično ponavljanje.
P.S. Zimsko izdanje Flora magazina – Zimske lepotice je divno.
Srdačan pozdrav
Ljiljana
децембар 28th, 2009 at 8:45 am
Ljiljana Tabakov, 25.12.2009.
Draga Ljiljana
Za tretiranje ce vam biti dovoljno i 2l/m2, s tim da tretiranje ponovite tri do cetiri puta u toku sezone.
Sve najlepse u 2010. i puno lepih trenutaka sa vasim cvecem.
Srdacan pozdrav
Aleksandar
март 3rd, 2010 at 3:16 pm
Zna li neko jednostavno rešenje kako se otarasiti napasti koje se zove „crvena detelina“ koja mi je uništila travnjak na osunčanom delu dvorišta ili bi u kombinaciji sa nekim cvetnim,travnatim ili drugim vrstama ovo moglo biti čak lepo i funkcionistati uspešno.Molim za savet i pozdrav svima koji ljube prirodu a naroćito cveće!
март 4th, 2010 at 9:41 am
Olgica Penezic, 3. mart 2010.
Draga Olgice
Suzbijanje korova u travnjacima nije jednostavan posao. Najbolje je da se protiv njih borite mehanicki, jer to nanosi najmanje stete travnjaku. Ukoliko se radi o maloj „detelini“ crvenih listova sa zutim cvetovima onda mozete da je suzbijate mehanicki ili da je prskate sa nekim herbicidom. Ako je u pitanju crvena detelina (krupna biljka crvenih cvetova) onda je bolje da je iskorenite mehanicki. Ova mala detelina crvenog lista zapravo i nije detelina. Biljka se zove oxalis i ima i svoje gajene varijetete krupnih roza i belih cvetova. Podzemi deo je zapravo skup sitnih lukovica koje se pri cupanju lako raspadaju i tako namnoze na celom travnjaku. Obicna crvena detelina je biljka koju jednostavno unistite cupanjem, tako da obavezno izvadite i cvor bokorenja. Nalazi se oko 2cm ispod zemlje ili lezi na zemlji.
Suzbijanje korova u travnjacima herbicidima nosi uvek rizik ostecenja travnjaka pa herbicide ne primenjujte na celoj povrsini. Najbolje je da u maloj flasi sa rasprskivacem rastvorite herbicid i polako istretirate svaku korovsku biljku ponaosob. Nakon 5 do 7 dana biljke ce poceti da se suse i propadaju. Tek kada propadnu mozete ih izvaditi, a celavo mesto na travnjaku posejati sa novom travom. Oxalis je tvrdokoran korov i samo mehanicko unistavanje ga nece skroz iskoreniti jer male lukovice (oko 5 do 10mm) ostanu u zemlji i ponovo nicu. Buduci da se radi o progresivnoj vrsti, one se mogu uspesno gajiti i u kamenjarima (alpinetumima), ali postoji opasnost da se prenamnoze i da i ovde postanu napast.
Dobar efekat moze dati herbicid Banvel. Prilikom tretiranja ne sme da bude vetra i najmanje dva sata nakon tretiranja ne sme da padne kisa. Ukoliko prilikom prskanja zakacite i neke gajene biljke i njih cete unistiti. Ovo je selektivni herbicid dobrog tranlokacionog delovanja na sve delove korova. Prilikom usvajanja rasprostire se u sve nadzemne i podzemne delove biljke.
Nadam se da cete uspeti da se resite ove napasti.
Srdacan pozdrav
Aleksandar