magazin.floraekspres.rs

Pridružite se akciji

admin — Sat, 12 Jun 2010 10:35:08 +0000

…za verne čitaoce magazina.

Želite da se pohvalite svojom baštom, terasom ili sobnim biljem

Treba vam bilo kakav savet ili pomoć u nezi ili kombinovanju ukrasnog bilja

Voleli biste da u našem magazinu drugi vide vaše zeleno okruženje

A pri tom kuvate dobru kafu

Mailom ili poštom pošaljite fotograﬁje vaše bašte, terase ili sobnog ukrasnog bilja kao i kontakt telefon…odabraćemo najinteresantnije, pozvaćemo vas i dolazimo u goste

Unapred se radujemo druženju!

citaoci@ﬂora-magazin.rs

Magazin Flora,
Put za Crvenku 15,
11211 Borča, Beograd

Visterija

admin — Sat, 12 Jun 2010 10:29:41 +0000

Visteria ili kod nas poznata kao plava kiša ima nekoliko varijeteta – Wisteria sinensis (kineska visterija), Wisteria ﬂoribunda (japanska visterija) i Wisteria frutescens ili američka visterija. Dugovečna je biljka, a postoje primerci stari ceo vek, teški oko dve tone sa milion cvetova.

Doba cvetanja: Sve visterije cvetaju krajem proleća i početkom leta. Cvetovi su smešteni u grozdaste cvasti uglavnom plavo purpurne, boje lavande, sleza i bele boje. Kineskoj i japanskoj visteriji nekada treba mnogo vremena da procvetaju (čak i nekoliko godina), dok američka visterija, iako manje robusnog rasta, cveta već u drugoj godini. Ukoliko želite bujan rast i obilno cvetanje onda su japanska i kineska visterija dobar izbor, ali nabavite starije sadnice koje su po pravilu i po nekoliko puta skuplje
Miris biljke: Miris je izuzetno prijatan i intenzivan. Pravi efekat se postiže kada je posađena na pergole
Preporuka za sadnju: Za visteriju je neophodan oslonac (pergole ili lestvaste merdevine). Sadite je na mestima gde često boravite što zbog prijatnog mirisa, što zbog hladovine. Mogu se gajiti i kao mala stabla, ali ih onda treba redovno i jako orezivati. Ne sadite je uz kuću jer jakim rastom i velikom masom može oštetiti prilazne staze i fasadu.
Svetlo/pozicija: Traži svetla i prozračna mesta. Ukoliko je posadite na senovitu poziciju vrlo brzo će »pobeći« za svetlom. Zaklonite je od ledenih zimskih vetrova.
Temperatura: Vrlo su otporne na niske temperature. Naše kontinentalne zime preživljavaju bez problema. Prve dve godine potrebno ih je malo zaštititi. Ne smetaju joj ni visoke letnje temperature ukoliko nisu udružene sa suvim toplim vetrovima
Presađivanje: Voli kiselo (pH 6,2) i dobro drenirano zemljište. Teško podnosi ležeću vodu. Prilikom sadnje obavezno dodajte sporootpuštajuće đubrivo i ovo ponovite svake sezone
Orezivanje: Iako orezivanje visterija nije neophodno može se poduzeti kao jedna od mera kojom se stimuliše cvetanje. Ukoliko visterija ne cveta orezujte je redovno u nekoliko puta godišnje (u rano proleće nakon cvetanja i u mirovanju u toku zime). Nekada je dobro da se oreže i korenje u toku jeseni ukoliko ni nakon orezivanja i prihrane ne procveta
Razmnožavanje: Razmnožava se semenom i poluzrelim reznicama u avgustu. Seme posejte čim mahune počnu da pucaju. Reznice stavljane na ožiljavanje u toku avgusta ukoreniće se do sledećeg proleća. Za ožiljavanje koristite čist sterilisan pesak i hormon za ožiljavanje drvenastih reznica
Zalivanje: Razvijene biljke su vrlo otporne na sušu, ali im svakako prija dodatno zalivanje u toku leta. U rano proleće izbegavajte da ih zalivate jer ne podnose preteranu vlagu na korenu. Redovno zalivanje potrebno je mladim biljkama do druge godine

Prihranjivanje: Ukoliko ne cveta, pojačajte prihranu fosfornim đubrivima. Kombinacija 10:52:10 nekoliko puta u toku proleća može biti od pomoći. Ukoliko redovno cveta, biće dovoljna jedna prihrana u proleće, a ostatak hrane možete nadoknaditi dajući neko od standardnih đubriva za cvetanje. Dodavanjem sporootpuštajućih đubriva u proleće pomoći ćete u održavanju odgovarajuće pH reakcije zemljišta. Stajnjak nije preproručljiv zbog visoke pH vrednosti

Egzotika za svakoga

admin — Sat, 12 Jun 2010 10:03:27 +0000

Šta palme vole? Zašto u našim uslovima nisu tako raskošne? Koju odabrati za baštu? Mogu li se gajiti u saksijama? Mogu li se proizvesti iz semena? Da li je tačno da seme palme teško klija? Mnogo je pitanja vezanih za negu egzotičnih lepotica kakve su palme.

Tačno je da naši klimatski uslovi nisu idealni za raskošan rast palmi, ali svakako se mogu gajiti lepe, zdrave i u svojoj punoj lepoti. Palme se po pravilu razmnožavaju semenom. Svega je nekoliko žbunastih vrsta koje se mogu razmnožavati odvajanjem mladih izbojaka od glavne biljke. Iako prave velike količine semena, klijavost je uvek problematična. Semenu velikog broja vrsta palmi potrebno je više od 100 dana da proklija, a i tada proklija svaka peta semenka. Ipak, klijavost se može značajno povećati ukoliko se držite nekoliko osnovnih koraka.

Dobro seme

Najčešći izvor semena palmi je sakupljanje semenki sa odraslih biljaka u letnjim mesecima. Ovo nije najbolji način da dođete do kvalitetnog semena, ali je najdostupniji. Drugi važan izvor semena je kupovina kod dobavljača. Sveže seme jedan je od preduslova uspešne setve. Uglavnom se sakuplja kada je u potpunosti zrelo (pokazalo je svoju punu boju). I ovde ima izuzetaka. Seme Kraljičine palme (Syargrus romanzofana) klija mnogo bolje ukoliko se ubere dok je još poluzrelo. Seme Kraljevske palme (Roystonea regia) kada je zrelo klija mnogo sporije nego kada je zeleno.

Kvalitet semena

Seme možete testirati na nekoliko načina. Najuobičajeniji je potapanjem semena u posudu sa vodom. Sve semenke koje ostanu da plutaju izgubile su klijavost. Ali nije uvek tako. Jedan broj plutajućih semenki ipak na kraju proklija. Neke palme se prirodno rasejavaju vodom pa je za njihovo seme normalno da pluta po vodi. Drugi način za proveru kvaliteta semena je opservacija. Uzmite jednu semenku i rasecite je po dužini. Endosperm treba da bude kompaktan, čvrst i ujednačene boje, a klica koja se nalazi na dnu semenke mora da ispunjava klicinu komoru. Ukoliko je endosperm mekan ili spužvast, a klica ne ispunjava klicinu komoru, deluje sasušeno ili je promenila boju, seme je verovatno neupotrebljivo. Treći test je trtiranje semena tetrazolium hloridom. Odsecite uzorak semena tako da vidite deo sa klicom. Ovaj deo potopite u tetrazolium hlorid i ostavite na tamno mesto nekoliko sati. Ako klica dobije crvene ili roze fleke seme je dobro, a ako nema ovih fleka onda je neupotrebljivo.

Ostatak teksta pročitajte u najnovijem izdanju „Flora“ magazina.

Lepotice koje puze

admin — Thu, 10 Jun 2010 16:00:20 +0000

Zašto se klematis ne penje uz stub? Zašto se mirisni grašak i paradajz ne penju uz lestvičaste potpore? Neke puzavice rastu pokrivajući površinu, neke se lepe za podlogu dok se neke uvijaju oko oslonca. Prepoznajte kako se koja penje

Gajenje puzavica jedan je načina da se sačuva prostor u bašti. Veliki izbor biljaka ovog tipa omogućuje nesvakidašnje uživanje u mirisnom grašku, pasiflori, klematisu ili raskošnoj bugenviliji. Čitav vizuelni doživljaj bašte posebno se menja postavljanjem drvenih ili metalnih mreža po kojima se ove puzavice penju. Treba voditi računa pri izboru mreža koje služe kao oslonci za puzavice, jer se svaka ne penje na isti način.

Vitice

Ukrasni grašak je dobar primer ovakvog tipa penjanja. Vitice su kožaste, žičaste strukture, raspoređene dužinom stabla i slobodno se pružaju u vazduh dok ne dođu u kontakt sa osloncem koji zatim obuhvataju obavijajući se oko njega. Kada se jednom uspostavi kontakt, vitice se uvijaju praveći kovrdže i privlačeći biljku osloncu. Postoje dve vrste vitica. Vitice na stablu (pasiflora i vinova loza) koje izbijaju iz samog stabla i vitice na listovima (ukrasni pasulj i grašak) koje izgledaju slično prethodnim, ali zapravo predstavljaju modifikovane listove koji izbijaju iz lisnog pazuha ili na račvanjima liski.

Puzavicama sa viticama potrebni su horizontalni oslonci (poput merdevina). Razne vrste mreža biće sasvim dobre ukoliko su okca mreže veličine oko 5×5cm. Razmak između žica ne bi trebalo da prelazi 10cm, jer se novorazvijene vitice neće moći prihvatiti za njih. I na kraju, pošto su mnoge vitice duge svega 2-3cm, neophodno im je obezbediti da se savijaju oko nečega tankog, kao što je to tanka žica koja će se pravilno uplesti oko osnova na ovim stubovima. Debljina ove žice ne sme biti veća od 0.5cm.

Preplitači

Lonicera, klematis, tekoma i još neke puzavice karakteristične su po tome što nemaju posebno adaptirane delove za prihvatanje stabla za oslonac, već se svojim celim stablom i listovima prepliću oko njega (kao da se upredaju). Dve su osnovne grupe ovih biljaka. Prva za svoje prihvatanje za oslonac koristi listove (klematis), a druga stablo (lonicera). Mladi listovi ovih biljaka imaju sposobnost da se uvijaju oko postavljene žice ili sličnog tankog oslonca, pa i samih grančica biljke. Oslonac od letvica promera 2.5cm svakako za ove biljke neće biti dobar. U drugom slučaju, kada je reč o stablima koja se prepliću (tekoma), biljke će se prosto uvijati oko svega što im se nađe na putu. U zavisnosti od vrste, uplitanje se vrši u smeru kazaljki na satu ili obrnuto od ovoga smera. Biljke sa tankim grančicama slabog intenziteta uvijanja su neke vrste tikvica, dok izuzetno snažan intenzitet uvijanja imaju tunbergija, visterija, tekoma, jasmin. Neke od ovih puzavica mogu porasti vrlo velike i postati veoma teške. Visterija svojom težinom može polomiti konstrukciju oslonca.

Pri izboru puzavice proverite o kakvoj je puzavici reč. Veličina, vreme cvetanja, način penjanja i brzina rasta podaci su koji će dati poslednju reč pri izboru.

Senka puna raskoša

admin — Thu, 10 Jun 2010 14:59:13 +0000

Ne brinite ako mesta na kojima možete gajiti ukrasne biljke nisu osunčana. Postoji veliki broj veoma dekorativnih vrsta koje vole senku.

I senovita mesta u bašti možete ispuniti bojom i teksturama. Ovakva mesta su uobičajeno problematična za svakog hobistu. Ovde nećete uspeti da gajite impozantne ruže ili delfinijume, ali se u senovitim baštama mogu urediti takve kompozicije koje na sunčanim pozicijama ne možete ni zamisliti. Prvenstveno razmotrite nivo zasenjenosti, stanje zemljišta i napravite pravi izbor biljaka.

Nivo zasenjenosti

Delimična senka ili polusenovit položaj su zapravo pozicije koje su nekoliko sati u toku dana potpuno osunčane. Bolja je pozicija pune jutarnje osunčanosti, jer se u ovakvim uslovima zemlja i biljke manje greju nego kada je osunčanost u popodnevnim satima kada je veće zagrevanje a isušivanje intenzivnije. Svetla senka se još naziva i laka senka. Odgovara pozicijama gde svetlo prodire kroz krošnje grana, ima ga u toku celog dana, ali je difuzno. Karakteristična je za šumovite predele i bašte sa dosta drveća. Da biste pojačali intenzitet svetla na ovim pozicijama možete jednostavno prorediti krošnje drveća uklanjajući donje grane. Puna senka ili jaka senka još uvek ne podrazumeva mračne pozicije. Odgovara mestima koja su u toku celog dana u senci, ali se još uvek održava dovoljna količina svetla.

Prednosti senke

Baštovanstvo u senci ima još prednosti. Biljke rastu sporije u uslovima senke pa je i potreba za proređivanjem i orezivanjem manja. Korovi su isto tako mnogo manji problem, a biljke za senovite kombinacije svojim gustim i krupnim listovima zasenjuju zemlju pa je i potreba za zalivanjem značajno smanjena.

Plodored za zdrav povrtnjak

admin — Sat, 13 Mar 2010 15:56:47 +0000

Više godina na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir ili duvan. Isto tako, navedeno povrće nije dobro kombinovati u plodoredu ukoliko želite zdrav i bogat povtnjak.

Najvažniji princip

Jednu za drugom ne treba gajiti vrste iz iste botaničke familije jer su one po pravilu osetljive na iste patogene (prouzrokovače bolesti). To u praksi znači da na jednoj površini ne treba gajiti papriku, paradajz, plavi patlidžan, krompir
ili duvan više godina ili navedene vrste kombinovati u plodoredu. Za navedene useve dobri predusevi su kukuruz, žitarice, suncokret, šećerna repa ili povrtarske vrste pasulj, boranija, grašak, korenasto-krtolaste vrste, luk.

Gajenje različitih biljaka na određenoj površini ima uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka određenih hraniva koje taj usev najviše troši. Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina, pa i korova. On, sa jedne strane, ograničava mogućnost da se u zemljište na kojem se prvi put organizuje gajenje povrća brzo i najčešće trajno unesu štetni mikroorganizmi i, s druge strane, doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod praga štetnosti.
Protiv truleža korena, gljiva, virusa…
Primena plodoreda je opravdana samo u cilju borbe protiv prouzrokovača bolesti koji se održavaju u zemljištu (trulež korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka, kao i neke gljive prouzrokovači antraknoze, neki virusi i bakterije). Uz upotrebu zdravog semena i sadnog materijala (rasada) plodored je jedina uspešna i ekonomična mera zaštite povrtarskih biljaka i cveća. Za suzbijanje oboljenja tipa plamenjače, pepelnice, rđe i uopšte parazita koji se rasejavaju vetrom ili insektima plodored nema veći praktični značaj.

Klikni na sliku za pregled u punoj veličini

U najvećem broju slučajeva istu ili sličnu biljnu vrstu treba gajiti na istom mestu tek nakon pauze od četiri ili pet godina. U tom periodu paraziti izgube svoju vitalnost, naročito ako se izvodi i energično suzbijanje korova. U slučaju prisustva parazita koji dugo čuvaju vitalnost (fuzariozno uvenuće, gar luka, kila kupusa) rotacija mora biti duža, sa trajanjem čak do deset godina.
Dakle, proizvodite biljke koje nisu osetljive prema istim patogenima, a smenjujte ih tako da se podesi da u međuvremenu zajednički zemljišni mikroorganizmi izgube svoju životnu vitalnost. U odsustvu biljaka domaćina parazitni mikroorganizmi bivaju inaktivirani prirodnim putem, a štetočine uginu usled nedostatka hrane ili u potrazi za hranom promene stanište.

Kako početi
Napravite listu povrća koje želite da uzgajate prve godine. Podelite listu na tri dela, a po tipu povrća (korenasto, plodovito i zrnasto i lisnato). Deo bašte na kojoj želite da formirate povrtnjak podelite na tri dela i u svakom uzgajajte grupu povrća zavisno od tipa. Obavezno zapišite raspored za prvu godinu kako biste naredne godine tipovima povrća zamenili mesta.

Neprijatelji proleća

admin — Sat, 13 Mar 2010 15:26:55 +0000

Iako najlepše godišnje doba, proleće donosi i štetne insekte i bolesti na biljkama. Preventivnom zaštitom štetne posledice se mogu svesti na minimum.

Lisne vaši (Aphids)

Prvi insekti koji se bude u proleće su zelene lisne vaši. Na vrhovima mladih izbojaka primetićete kolonije ovih vaški koje su često zbog boje tečko uočljive. Biljke će prestati da cvetaju, pojaviće se srebrne prevlake na listovima, izbojci će se deformisati i povećava se opasnost od napada virusnih infekcija koju ove vaške prenose.
Prvu pojavu ovih insekata treba suzbijati nekim od kontaktnih insekticida. Čim temperature pređu 10ºC, počnite sa zalivanjem Actarom. Na nižim temperaturama protok sokova kroz biljku je usporen, pa je i transport preparata slabiji. Zato prve vaške uvek suzbijajte na licu mesta, a Actarom ćete obezbediti produženi efekat.

Korist od korova

Prilikom obilaska bašte obratite pažnju na korovske biljke. One počinju da rastuna značajno nižim temperaturama pa su i prve izložene napadu zelenih vaši. Iako neprijatni korovi su u ovom trenutku od koristi jer su indikatori napada vaški.

Zvezdasta pegavost ruža

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti ruža. Izazivač je gljiva Diplocarpon rosae koja sa svojim razvojem kreće rano u sezoni, već kada počne i prvi razvoj listova, ali se simptomi javljaju nešto kasnije. Karakteristična je pojava mrkih pega na površini lista koje imaju zvezdast oblik. U kasnijoj fazi na rubu pega dolazi do pojave hloroze tako da ove fleke dobijaju žuti oreol. Listovi prevremeno opadaju što smanjuje fotosintetsku površinu i ruža stagnira u rastu i slabije cveta. Gljiva se zadržava na zaraženom lišću i mladarima i tako se prenosi iz sezone u sezonu. Zbog ovoga redovno uklanjajte opalo lišće i secite zaražene mladare. Samo rana preventivna zaštita može dovesti do izlečenja ili sprečiti pojavu ove bolesti pogotovo ukoliko se već javljala u vašem ružičnjaku. Tretiranje treba početi sa preparatom Score čim biljke olistaju (6ml/10l vode), a kada se razvije i drugi list treba nastaviti sa preparatom Quadris (10ml/10l vode) i to jednom mesečno do kraja sezone.

Opalo lišće zaražeih ruža nikako ne smete stavljati u kompotište, vć ih morate spaliti.

Kamelija (Camellia sp.)

admin — Sat, 13 Mar 2010 14:25:50 +0000

Sjajnih, kožastih listova i raskošnih cvetova kamelija je verovatno najpopularnija cvetnica. Bez obzira na poteškoće u gajenju redovan je stanovnik svake bašte. Nije jednostavna za gajenje, ali uz malo truda uživaćete u pravoj lepotici. Zemljište mora da bude kiselo i bez dodatka gline. Ovo je jedan od najvećih problema u gajenju kamelija. Čak i da prezimi našu kontinentalnu zimu, neodgovarajuće zemljište je ubija. Sadite je u supstratima za rododendrone.

Doba cvetanja: Ovaj zimzeleni žbun cveta u kasnu zimu, a cvetove zadržava i u toku proleća. Vrlo je atraktivna i omiljena bez obzira na poteškoće u gajenju. Camellia sasanqua počinje sa cvetanjem već u kasnu jesen, Camellia japonica i Camellia williamsii počinju da prave pupoljke od sredine zime i cvetaju od kraja zime do kasnog proleća.
Miris biljke: Nema intenzivan miris. Omiljena je zbog svojih duplih ili poluduplih cvetova u crvenoj, roze, beloj boji ili kombinacijama ovih boja
Preporuka za sadnju: Mogu je uništiti naše oštre i vetrovite zime, pa je dobro da je gajite u velikim saksijama koje možete uklopiti u baštenski ambijent. Odlično se uklapa u kombinacije sa zimzelenim i listopadnim šibljem, ali posađena tako da bude u prvom planu.

Svetlo/pozicija: Vrlo su osetljive na rano jutarnje sunce. Zato je sadite u polusenci, zaklonjenu od istočnog sunca. Dešava se da na izloženim položajima istočno sunce isprovocira prerano kretanje cvetnih pupoljaka koje vrlo brzo uništi hladan vetar ili mraz. Zato je dobro rešenje gajenje u velikim saksijama. Na ovaj način moći ćete biljku preko zime uneti u neki negrejani svetao prostor, a supstrat za sadnju napraviti odgovarajućim
Temperatura: Kamelija je prezimljujuća vrsta, dobro podnosi niske temperature, ali nikako ne podnosi zimske vetrove. Zato će za kameliju biti dobro i svetlo hladno zimovalište (bez grejanja). Letnje vrućine joj ne škode ukoliko su u senovitoj poziciji.

Presađivanje: Ukoliko želite da je posadite u baštu, a imate dobru i zaklonjenu poziciju na kojoj će nesmetano rasti, onda je najbolje da kameliju sadite tako što ćete iskopati veliku rupu (1m3) i nju napuniti supstratom za rododendrone. Druga, lakša varijanta je da kameliju u zemlju posadite zajedno sa velikom saksijom ili nekom drugom posudom koja će naravno imati i rupe za drenažu suvišne vode. Pri ovakvoj sadnji dobro je da se ispod saksije stavi jedan sloj šljunka kako glina iz zemlje ne bi zatvorila odvodne rupe na saksiji
Orezivanje: Orezuje se samo ako je to potrebno da bi se održala forma. Orezivanje obavljajte uvek u leto nakon precvetavanja. Na ovaj način nećete uništiti pupoljke.
Razmnožavanje: Kameliju možete razmnožavati u skoro svako doba godine. Za razmnožavanje se koriste poludrvenaste reznice, a najbolje je da se uzimaju od početka avgusta. Ožiljavaju se u pesku, a ožiljene reznice u hladnim lejama biće spremne za sadnju u kontejnere u kasno proleće.

Zalivanje: Ne voli preteranu vlagu oko korena jer se u tim uslovima vrlo brzo razvija trulež korena. Ipak, kamelija ne voli ni preteranu sušu pa je dobro da se redovno zaliva, a površina iznad biljaka malčira borovom korom ili nekom drugom inertnom materijom kako bi se sprečilo prebrzo isušivanje
Prihranjivanje: U doba vegetacije, od marta do avgusta, prihranjujte đubrivom tipa 15:11:29. Dobro je da u proleće biljke okopate i dodate malo komposta. Kompost je bogat mikroelemntima i održavaće dobar izgled sjajnih tamnozelenih listova. U avgustu obavezno prestanite da prihranjujete